ha...TEBI SALLE...
"CAROBNJAKUJEM PO VISECIM VRTOVIMA"
"Zaboravom ću lizati rane od kopriva koje sam brala dok sam još mislila da na mojim dlanovima samo oporavak počiva.
I ostaviću svaki ožiljak kojeg nađem na putu, kada budem igrala u ogledalima, dok mi na leđima bude pogled koji skriva da sam bila jedina. Odrasla i možda i za mrvicu prerasla.
Kada zaplešu sati nakon tempiranog broja obzorja, koje si hteo da gledas, koje si imao priliku da budis, obojicu ti usne poput borovnica.
Biću svežanj malina, spremljen da bude zimnica. Sve do proleća kada se cvece prospe u slapovima.
Trnje nekad davno prodato na licitaciji, ko više povredi, njegovo je.
Ja imam tebe, kao sto dokovi imaju mornare. A jedrenjaci na svojim krmama zrno soli i odbranu od talasa.
I može se ponekad, ako nema vetra, i duvati punim plućima u jedra.
Mogu se podignuti zastave svih akvatorija.
I opet ćemo se igrati gusara.
Gatam sudbinu iz autobusnih karata.
Jeftino i vrlo tačno.
I znam u sekundi predvideti svaki drhtaj koji bi, da ga pustim, zagrlio svet.
A ja ga delim na centimetre, da duže potraje.
Prodajem jeftino parole na svim glavnim raskršćima, i svesrdno se nadam da će barem malo biti potpomognute istinom kada ih izgovore drugi. Naime, garantni list mogu samo sebi izdati.
Popravljam kišobrane sunčanim danima, pored gradskih fontana.
Podsetnik da se od sunca treba više zaštiti nego od kiše.
Ona te nakvasi, par mokrih čarapa brzo zameniš, a ono, ono te ipak sprži.
A to sunce tako lepo sija u nekim očima...
Menjam dotrajale sanjalice....
Anagramiram sve reči koje bi možda mogle imati prizvuk odlaznih koraka...
Sviram samo belim dirkama...
Kalemim voćke ako baš zatreba, po svim većim domacinstvima, iz sebičnih pobuda.
Jesen mora biti bogata plodovima.
Da stvori ravnotežu sa ranim trešnjama.
A ponekad, ponekad plačem po sprovodima. Tako puno lakše sakrijem od sveta da ne znam živeti sa suzama..."-NN