-SALLE- Nekad u tvome oku ugledam sen duboku znam da pocinje tvoje dugo cutanje I lutas,gde stignes,samo da sidro dignes i nestanes,trag svoj zametnes. I mogu da te trazim,da stignem sad do boga sve do ne znam kud u reku da se stvorim,u vetar,u travku sve je uzalud. Ko zlatna polja razi kad sunce zorom trazi sve pokusavam al zasto to ne mogu,bezdan u tvome oku ja da obasjam? Srce ti snazno bije u sebi tajnu krije a zenice sire pupoljke i cekam,slutnje teram,cutke u prazno zveram i osluskujem,al te ne cujem.
TEBI
Tebi,za koju je ljubav nešto drugo
od onoga što zamišljam ja,
tebi,pokrivenoj bolom i tugom
dok sunce sreCe svud okolo sja,
tebi,kojoj je lakše da pati
nego u ljubavi srecna da bude,
tebi,koja ne ume da shvati
i prepozna iskrene ljude.
Tebi koja si sve ono što u isti mah
želim i neželim,prezirem i volim,
tebi,koja si samo ljubavni dah
koji pali vatru u kojoj gorim.
Tebi,anðelu moje ljubavi
i ðavolu mog nespokoja,
nežnoj kapi rose u travi
i moru košmarnog znoja.
Tebi,koja si moje sve
i moje ništa,
putokaz moje sudbine zle
i topli kutak kucnog ognjišta.
Tebi u kojoj vidim mnogo toga,
koja si u isti mah i tuga i sreca,
koja si manja samo od Boga,
od sveg adrugog za mene veca.
Tebi i samo tebi
koju preklinjem i molim,
pred kojom nikada kleknuo ne bih,
a moram,jer te volim.
Tebi koja me i leci i boli,
sve ove pesme sa srcem pišem,
da shvatiš koliko te volim
i kada ne bude više.
Tebi,o samo tebi,
uzroku moga nespokoja,
koja ce živeti u meni
i onda kada ne budeš moja.
Tebi,ljubavi,tebi.
Z.Jovic