***BILO JE ZADOVOLJSTVO GLUPIRATI SE ZA TEBE CICO

Mozda se ljudi po stopalima poznaju.Mozda po onima koje jedni drugima u prsima ostavljaju.Ili po dlanovima koji zorama osvanu u snovima izguzvanih plahti,negDe daleko u imaginaciji.Mozda se ljudi pozdravljaju u oblacima;onima kojima se ne dodiruju,onima koji dolaze kao godisnja doba.Periodicno i s razlogom.Mozda...Mozda se i te boli javljaju da me podsete da ti hodas negde protiv vetra,s plucima u zubima,smejuci se kao kakav decak;sluteci pravu istinu.Mozda se kosa ne predaje ovako kako se moja predaje secajuci se tvojih ruku u suton prerezanih lubenica;mozda se ruke ne izdaju kao ove moje tvojima.I sve ovo mozda nije istina-kao sto je moja ljubav istini darovana da skrbi;mozda je ljubav ova preispitana unapred;mozda joj je receno da cuti.A opna bi zaurlala preko sedam brda i dolina,i da se oni stropostaju kao domino,sapucuci kako te volim.Kako te volim.Volim...Mozda su i ruke ove lazne kao tvoja nesreca;mozda se i one mojima klanjaju.Domino u usima kaze da je tako,a ti cutis negde zaronjen u plavetnilo postelje i mirisa papira;mirisa ustajalih dodira;mirisa vec ubranih suncokreta u pokretu.Mozda se i ti prepoznajes u mom dodiru,mozda samo u pogledu ispod sutona;a mozda i ovaj dodir samo laska mojoj ceznji.Tesko je verovati bez povoda,jer konji su osedlani davno,a indijanci su svoje selo sakrili od mene.Vatre gore u daljini.Na njima mozda samo jos pise da si sretan.Samo to mi je bitno.Samo to...Kao hleb i voda;kao nebo i zemlja.Kao istina i krv u njoj sto tece i stane.Mozda se ljudi po slovima poznaju.Onima sto se izrezbare u ZBOGOM i haoticne zakljucke.Mozda se tese s Nama.A sve je vrlo jednostavno.Kao note,kao ciklame;kao zeljeni poljubac ocekivan pre odlaska.Mozda se zene po tebi razaznaju;i njihove se pore same otvaraju nekim novim i neoprobanim dlanovima.Mozda su ljudi okrutniji od ovih koje srecem;mozda su jezera ogledala suma i planinskih vrhova kojima nisi koracao.Moguce je da moje ruke nisu dotakle do tvojih;a mozda je ljubav odlucila da tvoje ruke vecno u nebo gledaju.Sasvim je sigurno verovati da ljudi hodaju jedni od drugih,bas kao sto duse naginju kao sene-zemlji.Tako nekako i ja klonem tebi u svako doba dana;u pogled i sutnju.I onda kad mislis da te niko ne vidi.I onda kad te nema.I kad ruke zavrsavaju na licu u placu od lepote;i kad necije ruke zele taknuti tvoje;u tom trenutku samo ja znam ko si ti,i zasto je cutnja tvoja teska kao ljubav kojoj se divis.Mozda su moje trepavice manje duge od onih u ogledalima,i mozda nije istinita ova ljubav koju oblacim svaki dan.Mozda se tela ne sahranjuju i ne raspadaju kao reci izgovorene uzalud;mozda namere nisu sirove kao meso;mozda su ruke ove na pravom mestu i mole za tebe-s razlogom.Mozda i taj razlog ima povod,a taj povod ima svoju dramu i njena lica i scene;mozda je ta ljubav odabrala tebe da budes onaj koji budan biva samo kroz mene i moje pametne vene...